Pandemija koronavirusa donela je brojne promene u načinu na koji radimo. Tokom prethodnih godina, rad od kuće postao je uobičajena praksa za mnoge kompanije, a fleksibilnost se činila kao neizbežan novi standard. Međutim, kako se svet postepeno vraća u normalu, sve više organizacija prepoznaje da povratak zaposlenih u kancelariju nije samo trend, već ključna poslovna strategija za dugoročni rast.
Beograd je poslednjih godina postao jedan od najatraktivnijih poslovnih centara jugoistočne Evrope. Novi projekti niču, poslovne zone se šire, a kvalitetni kancelarijski prostori iznajmljuju se brže nego ikada. Ipak, uprkos kontinuiranoj izgradnji, slobodnih kapaciteta gotovo da nema – naročito u segmentu najkvalitetnijih poslovnih objekata, tzv. Class A.
U poslednjih nekoliko godina, ESG principi – skraćenica za Environmental, Social & Governance (životna sredina, društvena odgovornost i upravljanje) – postali su nezaobilazna tema u poslovanju širom sveta. Iako su donedavno bili rezervisani za velike korporacije i međunarodne investitore, danas se sve češće primenjuju i na lokalnom tržištu nekretnina – uključujući kancelarijske i industrijske objekte u Srbiji.
U potrazi za idealnim kancelarijskim prostorom, sve više firmi ne traži samo kvadrate – već i konkretna rešenja koja će doprineti boljoj organizaciji, imidžu kompanije i zadovoljstvu zaposlenih. Upravo tu fit-out kompanije dolaze u prvi plan – jer kancelarija ne počinje onog trenutka kada potpišete ugovor, već kada je prilagodite sebi.
U nastavku izdvajamo pet ključnih stvari koje zakupci danas traže u poslovnom prostoru – i kako moderna fit-out rešenja odgovaraju na te potrebe.
Ako tražite kancelarijski prostor za zakup, sigurno ste naišli na izraze kao što su A klasa, coworking, podzakup ili virtuelna kancelarija. Iako deluju zbunjujuće, sve ove oznake imaju jasan zadatak – da vam olakšaju izbor prostora u skladu sa vašim potrebama, budžetom i planovima za rast.
U Srbiji je u prvom kvartalu ove godine najskuplje prodat stan u Beogradu na opštini Savski venac, ukupne površine 168 matara kvadratnih. On je koštao 1,4 miliona evra.
Najskuplji kvadrat prodat je po ceni od 9.862 evra na lokaciji Beograd na vodi, saopštio je danas Republički geodetski zavod (RGZ)
U vreme klimatskih promena, rastućih energetskih troškova i urbanizacije, pitanje održive gradnje više nije samo tema za entuzijaste – to je postalo pitanje odgovornosti i pametnog investiranja. U Srbiji, koncept „zelene gradnje“ tek dobija na zamahu, ali sve više investitora, arhitekata i zakupaca prepoznaje prednosti ovog pristupa.
